Među najčešće korišćene grafičke formate, koji su namenjeni za razmenu digitanih fotografija putem interneta svakako spada i GIF format ( engl. Graphic Interchange Format ).
Tvorac ovog rasterskog, odnosno bitmap formata je kompanija " CompuServe ", a prvi put je GIF plasirala, sada već davne 1987. godine i to pod nazivom " 87a ". Samo dve godine kasnije se pojavljuje i poboljšana verzija, koja je poznata kao " 89a ". Upravo ova verzija je ostala upamćena kao takozvani animimirani GIF. Tu zapravo nije reč o klasičnoj animaciji kakvom je danas poznajemo, već su u pitanju individualni kadrovi, takozvani frejmovi koje korisnik zapaža kao pomeranje likova ili objekata u okviru GIF slike. Najbolji primer za ovaj vid GIF formata su razni avatari, koje korisnici imaju, a koji nisu statični.
Tako GIF dobija novo značenje i postaje poznat kao format koji podržava animacije, pa je to često najuočljivija razlika između GIF i JPEG formata.
Iako se fotografije ovog formata izuzetno često sreću na internetu, ne treba zaboraviti da one imaju ograničenje u smislu boja, te da je opseg boja limitiran na njih 256, dok je rezolucija fotografije u GIF formatu takođe ograničena i to na 65,536 × 65,536 piksela.
Fajlovi koji nose oznaku GIF su osmobitni, a uzevši u obzir ograničenje koje ovaj format ima po pitanju boja, neretko se događa da kada se konvertuju fotografije iz drugih formata u GIF broj nijansi se u velikoj meri smanjuje. Iz tog razloga, vrlo često se dešava da ovako konvertovane slike imaju vrlo lako uočljiv, stepenast prelaz, te se gube oni fini detalji sa izvorne fotografije. Baš zato se GIF format najčešće preporučuje najpre koristiti za izradu banera, logotipa ili grafikona, nego za samu fotografiju.
Još jedna vrlo važna pozitivna karakteristika ovog formata jeste što GIF fajlovi ne zauzimaju mnogo prostora, lako se kompresuju, odnosno imaju mogućnost da se fotografije velikog formata smanje na optimalnu veličinu, čime se smatraju idealnim načinom za slanje preko interneta, jer je mnogo brže njihovo preuzimanje.
Pored toga, postoji mogućnost ubacivanja prozirne pozadine, odnosno da slika izgleda kao da je postavljena na staklu, kao i mogućnost dodavanja jednostavnijih animacija.
Iako se animacija u okviru GIF formata prvenstveno stvara putem HTML 5 i AJAX tehnologije, moguće je koristiti i program Adob Fleš ( engl. Adobe Flash ) koji nije podržan na svim mobilnim uređajima. Za razliku od njega HTML 5 i AJAX tehnologija su primenljive na svim vrstama pametnih telefona. Jedino je važno da zapamtite da animacija na slikama GIF formata nije animacija u pravom smislu te reči, jer to često zbunjuje mnoge korisnike. Kada kažemo animacija u okviru GIF formata prvenstveno se misli na specijalnu kombinaciju koja stvara efekat pomeranja objekata u okviru slike. Upravo iz tog razloga se GIF format ne preporučuje za neke ozbiljnije fotografije, već najpre za izradu banera, logotipa, grafikona ili u slučajevima kada je potrebno uraditi neku jednostavnu animaciju.
Da rezimiramo, GIF format pokazuje najbolja svojstva kada se koristi u sledećim slučajevima : ukoliko želite da zadržite relativno visok kvalitet slike, a da istovremeno ona zauzima mali prostor u memoriji, kada je za određenu sliku potrebno korišćenje relativno malog broja boja, uzevši u obzir da GIF format ima ograničenje od 256 boja, kao i kada želite da u okviru određene slike prikažete neku izuzetno jednostavnu animaciju, a najbolji primer za ovu upotrebu GIF formata su avatari koji izgledaju kao da su animirani.