Najrasprostranjeniji sistem jedinica je Međunarodni sistem jedinica ( engl. International System od Units ), koji se obeležava skraćenicom SI i koji je ujedno i najviše u upotrebi. U skladu sa pravilima ovog sistema je i jedinica gigabajt ( engl. gigabyte ). Jedinica poznata kao gigabajt se skraćeno beleži kao GB i koristi se mahom u računarstvu i informatici, a njom se izražava količina podataka. U osnovi, gigabajt iznosi milijardu bajtova.
Kada je u pitanju ova jedinica, treba imati na umu da se često njena skraćena oznaka GB meša sa skraćenicom za jedinicu gigabit, a koja glasi Gb. Uz to, postoji određena neusaglašenost, pa se često termin gigabajt zapravo koristi kao zamena za jedinicu poznatu kako gibibajt. Ali, iako se ova neusaglašenost najčešće sreće u svakodnevnom govoru, savetuje se ne mešati ove dve jedinice, jer se vrlo često može dogoditi da prilično zbunite sagovornika, pa čak i nekoga ko zna koja je razlika između gigabajt i gibibajta. Pojam gigabajt se najčešće definiše na polju računarstva, ali i na polju telekomunikacija, a da pritom ima različitu vrednost, koja najpre zavisi od polja primene.
Kada se koristi u sferi računarstva i informatike, gigabajt se najpre koristi da označi veličinu memorije određenog računara ili nekog njegovog dela. U tom slučaju, gigabajt ima vrednost od 1.073.741,824 bajtova, odnosno 230 bajtova. IEC, odnosno Međunarodna elektrotehnička komisija ( engl. International Electrotechnical Commission ) je iznela preporučuku da se u ovom slučaju ne koristi gigabajt kao jedinica mere, već gibibajt, čija je skraćenica GiB.
Na polju telekomunikacija gigabajt ima vrednost milijardu bajtova, odnosno 109 bajtova. U većini slučajeva se gigabajt na polju telekomunikacija koristi kada, recimo treba da se iskaže brzina određene telekomunikacione mreže, ali i u slučajevima označavanja kapaciteta specijalnih uređaja poput fleš memorija ili diskova. Smatra se da je ovo pravilno korišćenje termina gigabajt, a sa stanovišta Međunarodnog sistema jedinica.
A sada da vidimo koja je razlika između gigabajta i gigabita, jer upravo ova dva termina najčešće zbunjuju korisnike. Najpre treba imati na umu da je bit osam puta manji od bajta, odnosno da veličina od 1 bajta odgovara veličini 8 bitova. Tako dolazimo do zaključka da je 1 gigabajt količinski isto što i 8 gigabitova.
U oblasti kompjutera se koriste klasične SI jedinice, a proizvođači kompjuterske opreme za osnovnu jedinicu uzimaju 1 kilobit koji ima vrednost 1 000 bitova. Mada, od pre 8 godina, tačnije od 2007. godine je uvedeno nepisano pravilo da se kapacitet čvrstih diskova mahom izražava upravo u gigabajtima. Naravno, uvek se ova mera uzima sa rezervom, jer je obično realan kapacitet određenog uređaja nešto malo manji ili nešto malo veći od navedenog.
Ne treba zaboraviti još jedan vrlo važan podatak, koji takođe često zbunjuje korisnike. Naime, većina proizvođača koja proizvodi takozvane tvrde diskove, za jedinicu mere od 1 gigabajta uzima vrednost od milijardu bajtova. Međutim, problem nastaje što većina operativnih sistema računaju 1 gigabajt kao 1.073.741,824 bajtova, pa je to osnovni razlog česte zabune. Tako se, na primer događa da se korisnici dovode u zabludu, ukoliko nisu dobro informisani, te da umesto da imaju disk kapaciteta 40 gigabajta, kao što je navedeno na specifikaciji, zapravo na njemu imaju 37,2 GB prostora.
Pojam gigabajt se, između ostalog može sresti na: fleš memorijama, kao i na različitim formatima diskova ( CD, DVD i drugi ), ali i na MP3 uređajima i većini konzola za igrice novije generacije.