Jedan od prilično često zastupljenih sistema boja je poznat i kao RGB. Ovaj termin potiče od prvih slova reči kojima se u engleskom jeziku označavaju crvena, zelena i plava boja, to jest Red, Green i Blue. U okviru ovog sistema se apsolutno svaki piksel određuje sa ukupno 3 informacije, a svaka od njih označava vrednost pomenute tri boje, koje su ujedno i osnovne.
Kada je u pitanju RGB sistem boja, reč je o takozvanom aditivnom sistemu mešanja boja. Zapravo se u tom slučaju kombinje svetlost svake od ovih boja, a osnovna primena ovakvog načina mešanja boja je na prvom mestu vezana za finalizaciju određene fotografije ili drugog sadržaja, a kako bi on bio prikazan na televizijskom ekranu ili monitoru kompjutera, tableta ili nekog drugog uređaja. Primenom pravila ovog sistema, to jest kombinovanjem svetlosti svake od navedenih boja na različite načine se dobijaju različite nijanse pomenutih, ali i mnoge druge boje.
Sobzirom na to da je potrebno ukombinovati navedene tri boje, a kako bi se dobile sve ostale, to je i sasvim jasno da se njihova koncentracija kreće u rasponu od 0 do 100 procenata, a prevedeno u računarski zapis to podrazumeva od 0 do 255, što je vrednost jednog bajta. Što se tiče označavanja, recimo bela boja se označava kao 255/255/255, dok je 0/0/0/ oznaka za crnu boju. Još jedan primer jeste i dobijanje zlatne boje, a koja podrazumeva kombinaciju crvene i zelene, dok plava nije uključena. Preciznije govoreći, odnos između crvene i zelene je u tom slučaju 255 prema 215, a tada plava ima oznaku 0, pa se i ova boja beleži na sledeći način 255/215/0. Spektar boja koji se dobija primenom RGB sistema je izuzetno veliki, a znatno je veći od onoga koji omogućuje drugi zastupljeni sistem, takozvani CMYK. Međutim, da bi se moglo pristupiti štampanju materijala bilo koje vrste prilikom čije obrade se koristi RGB sistem boja, mora se pre toga pristupiti i konvertovanju u CMYK sistem, jer se tako jedino može videti kako bi otprilike taj sadržaj trebalo da izgleda nakon što se odštampa.
Ovaj sistem boja se sprovodi na pozadini koja je crne boje na monitorima, a dobro je poznato da u toj boji nema svetla, pa tako praktično rečeno, nema ni boje. RGB sistem boja je, dakle baziran na takozvanim primarnim bojama, odnosno osnovnim, a što su u tom slučaju crvena, zelena i plava. Zatim se iz njih dobija mnogo nijansi pomenutih boja, ali i one koje se smatraju sekundarnim.
Kada se u određenoj meri pomešaju zelena i crvena boja dobijaju se brojne nijanse žute, dok kada se izmešaju crvena i plava primetna je ljubičasta i veliki broj njenih nijansi. A ako se u istom procentu budu pomešale sve tri boje koje RGB sistem boja uključuje, dobija se bela, to jest snop bele svetlosti.