Organizacija koja je zadužena za standardizovanje vezano za korišćenje interneta, W3C je zaslužna i za primenu XML standarda, a koji se najpre koristi kako bi se jasno odredila forma podataka koja treba da bude elektronski preneta.
Svaki pojedinačni korisnik globalne mreže, to jest njegov računar mora da poštuje pravila koja su vezana za XML format, te da na osnovu njih odredi i sopstveni format, odnosno da tako kreirane podatke zatim obradi ili razmeni, ali i čuva u memoriji.
Naziv ovog termina potiče od početnih slova tri engleske reči Extensible Markup Language, a slobodno se prevodi kao meta jezik (koji može da se proširuje), čija je osnovna namena vezana za markiranje onih dokumenata koja su sačinjeni od teksta.
Osnovni princip kojim su se rukovodili tvorci XML - a je bio da se omogući i računarima i korisnicima da ga lako tumače, a način na koji on funkcioniše uključuje primenu različitih tagova, od kojih svaki ima sasvim logično značenje. Podrazumeva se da su dostupni brojni formati, tako da se oni maksimalno usklađuju prema zahtevima, te se tako recimo razlikuju oni formati koji se koriste kada je potrebno određene podatke sačuvati u odnosu na one koji se primenjuju kada se konkretne informacije elektronskim putem moraju razmeniti.
Na mreži je dostupan značajan broj različitih vrsta alata uz čiju primenu se može određeni XML dokument čitati, ali i pisati, a posebno ističemo da je korisnicima pružena mogućnost da bez ikakve nadoknade koriste takve alate. Prisutni su i specijalno dizajnirani softveri, ali je bitno da korisnici znaju da postoje alati koji su primenljivi na apsolutno svakom dokumentu ovog tipa, kao i oni koji su isključivo namenjeni za XML aplikacije.
Trebalo bi pomenuti i informaciju da je recimo XHTML programski jezik zasnovan upravo na ovom standardu, kao i RSS, ali i mnogi drugi programski jezici.
Jedna od najznačajnijih karakteristika ovog standarda je sasvim sigurno i mogućnost da se kreiraju oni formati nekih podataka koji mogu da budu dostupni samostalno, a budući da ne zavise uopšte od određene platforme. Ipak, postoji i nedostatak u ovom slučaju, a on se ogleda u činjenici da se dokument koji je napisan na jednoj platformi ni u kom slučaju ne može očitati na nekoj drugoj, a to čak ide dotle da se neretko događa da ne može da bude očitan čak ni na ranijoj verziji one platforme na kojoj je kreiran. Zapravo, apsolutno svaki dodatak koji ima funkciju vezano za čitanje različitih tekstualnih datoteka, u principu ima mogućnost da čita određeni XML dokument, pa se u tom smislu konkretni podaci iz takvog dokumenta mogu prenositi kada je to potrebno. Upravo zahvaljujući tome se i olakšava čitav postupak prenosa, odnosno podele podataka sistemima različite vrste, a koji imaju veze sa globalnom mrežom. Pre nego što je XML kreiran, a što se dogodilo u drugoj polovini prošlog veka, korišćeni su drugačiji jezici, odnosno standardi. Prvi među njima je bio Generalized Markup Language ili skraćeno GML, a zatim je nastao SGML, to jest Standard Generalized Markup Language, a koji je 1986. godine važio za zvanično prihvaćen standard. Nakon toga je kreiran HyperText Markup Language, koji je poznat kao HTML, da bi na kraju bio kreiran i XML, koji je praktično rečeno nastao direktno od SGML - a, a čija je on zapravo znatno uprošćena varijanta. Prva verzija koja je nosila oznaku 1.0 je zvanično prihvaćena kao standard na dan 10.02.1998. godine.
Nemojte da vas zbuni ako čujete reč SLIM (Structured Language for Internet Markup) ili termin MAGMA (Minimal Architecture for Generalized Markup Applications), jer se XML često i tako naziva, a ponekad i MGML, što je pojam koji je vezan za početna slova reči Minimal Generalized Markup Language.
Zahvaljujući činjenici da se prilikom njegovog kreiranja koristio takozvani Unicode 2.0 standard, to je nastala i novija verzija XML - a, a koja ima podršku za sva ona pisma koja sadrži upravo taj standard. Kada je u pitanju sintaksa, moramo napomenuti da ona podrazumeva na prvom mestu elemente, a što se je zajednički naziv i za konkretne podatke i za etikete, odnosno oznake koje se tom prilikom koriste. Isto tako je potrebno reći i da su podaci koje određeni dokument ove vrste sadrži raspoređeni u nizovima (strings), te da je vrlo važno da u potpunosti budu ispoštovana pravila za pisanje ovog tipa dokumenta.